English

Mary Francell, Atlanta, Georgia, USA

Uloga korisnih bakterija u ljudskom digestivnom traktu i ostatku tela privukla je puno pažnje u poslednje vreme. Komensalnim mikrobima (normalna mikroflora na površini naših tela) se pripisuje ključna uloga u svim funkcijama tela: od regulisanja imuniteta do lučenja neurotransmitera. Bebe ove mikrobe dobijaju primarno od majke, a dojenje igra ključnu ulogu  u njihovoj kolonizaciji.

Majčino mleko utiče na mikrofloru

Populacije u digestivnom traktu bebe variraju u zavisnosti od istorije, genetike, upotrebe antibiotika, ishrane predaka, načina rođenja, itd. Neka od istraživanja čak ukazuju na uticaj gojaznosti ili stresa kod majke, pa čak i bebinog pola na mikrobiološki sastav majčinog mleka. Geografski položaj je takođe značajan: na primer zajednice koje žive na samoodrživ način oslanjajući se na prirodne resurse iz svoje okoline imaju širi spektar digestivnih bakterija u poređenju sa Zapadnim, Obrazovanijim, Industrijalizovanim, Dobrostojećim , Demokratskim društvima (Western, Educated, Industrialized, Rich and Democratic (WEIRD) societies). Međutim najbitniji uticaj na vrstu mikroorganizama na našoj koži i u našim telima ima ishrana na početku života bebe, tj. da li je beba dobila bilo šta drugo osim majčinog mleka.

Mikrobiom novorođenčeta (mikroorganizmi u njegovom telu) formiraju se iz nekoliko izvora: kontakta koža uz kožu, prolaska kroz porođajni kanal, i bakterija stečenim unutar uterusa. Ali značajan broj mikroba potiče iz majčinog mleka, kada mikrobi iz majčinog digestivnog trakta prolaze kroz mlečne žlezde i putem mleka do digestivnog trakta bebe. Ovi mikrobi orijentisani na mleko (MOMs), a naročito Bifidobacterium longum infantis (B. infantis), održavaju se uz pomoć još jednog izuzetnog sastojka u majčinom mleku: oligosaharida majčinog mleka (HMOs – human milk oligosaccharides).

Oligosaharidi u majčinom mleku (HMOs)

Postoji između 400 i 1000 različitih vrsta oligosaharida i svaka majka proizvodi jedinstvenu kombinaciju od oko 50 tipova. Iako su oligosaharidi treći po redu količinski sastav majčinog mleka, bebe ne mogu da svare ove kompleksne molekule šećera, već oni prolaze kroz digestivni trakt gde ne samo hrane i održavaju mikrobe orijentisane na mleko (MOMs), nego i vezuju i deaktiviraju patogene bakterije (bakterije koje izazivaju infekcije). Ova sposobnost vezivanja patogena se smatra glavnim razlogom zašto se virus HIV-a retko prenosi putem majčinog mleka. Uz to, B. Infantis prerađuje  HMO oligosaharide uspešnije nego drugi povoljni mikro organizmi, i u tom procesu oslobađa kratko-lančane masne kiseline koje neguju zaštitni sloj u bebinom digestivnom traktu, i sijalinsku kiselinu, koja utiče na brzi rast mozga.

Bolje zdravlje i razvoj

Na konferenciji Asocijacije Međunarodnih Konsultanata za Laktaciju 2016, antropolog Katie Hinde, PhD, izložila je povezanost između nadmoćnosti tipa bifidos bacterija iz majčinog mleka u bebinom digestivnom traktu, a naročito B. Infantis, i boljeg zdravlja i razvoja uključujući poboljšane imune funkcije i manju učestalost nekrotičnog enterokolitisa (ozbiljnog crevnog oboljenja) kod prevremeno rođenih beba. Još jedan fascinirajući način na koji mikrobi pozitivno utiču na imunitet je interakcije majčinog mleka i bebine pljuvačke (ali ne i pljuvačke odraslih). Ova kombinacija proizvodi jednu vrstu hidrogen peroksida koji uništava patogene bakterije dok u isto vreme obezbeđuje nukleozide i nukleobaze (osnove genetskog materijala) koji neguju korisne organizme. Dr. Hinde i ostali istraživači čak razmatraju i teoriju da neki od mikroba orijentisanih na mleko (MOMs) luče specifične neurotransmitere (hemijske nosioce poruka) i tako pomažu regulaciji ponašanja novorođenčeta, potencijalno štedeći energiju za bolji rast i razvoj.

Sada možemo dodati i probiotičke i prebiotičke prednosti majčinog mleka na dugu listu njegovih neverovatnih svojstava. Za više informacija o sastavu majčinog mleka i njegovoj funkciji čitajte blog Dr. Hinde: “Sisari Sisaju… Mleko!” http://mammalssuck.blogspot.com/?view=magazine.

References
Al-Shehri, Saad S. et al. “Breastmilk-Saliva Interactions Boost Innate Immunity by Regulating the Oral Microbiome in Early Infancy.” Ed. Luis Eduardo Soares Netto. PLoS ONE 10.9 (2015): e0135047. PMC. Web. 1 Nov. 2016.
Ardythe L. Morrow, Guillermo M. Ruiz-Palacios, Xi Jiang, and David S. Newburg
Human-Milk Glycans That Inhibit Pathogen Binding Protect Breast-feeding Infants against Infectious DiarrheaJ. Nutr. 2005 135: 5 1304-1307
Armanian, Amir-Mohammad et al. “The Effect of Neutral Oligosaccharides on Fecal Microbiota in Premature Infants Fed Exclusively with Breast Milk: A Randomized Clinical Trial.” Journal of Research in Pharmacy Practice 5.1 (2016): 27–34. PMC. Web. 2 Nov. 2016.
Bentley, Jason P. et al. “Gestational Age, Mode of Birth and Breastmilk Feeding All Influence Acute Early Childhood Gastroenteritis: A Record-Linkage Cohort Study.” BMC Pediatrics 16 (2016): 55. PMC. Web. 1 Nov. 2016.
Bode, Lars et al. “Human Milk Oligosaccharide Concentration and Risk of Postnatal Transmission of HIV through Breastfeeding.” The American Journal of Clinical Nutrition 96.4 (2012): 831–839. PMC. Web. 3 Nov. 2016.
Cary R. Allen-Blevins, David A. Sela, and Katie Hinde Milk bioactives may manipulate microbes to mediate parent–offspring conflictEMPH (2015) 2015: 106-121 doi:10.1093/emph/eov007 first published online April 2, 2015
Cong, Xiaomei et al. “Gut Microbiome Developmental Patterns in Early Life of Preterm Infants: Impacts of Feeding and Gender.” Ed. Francesco Cappello.PLoS ONE 11.4 (2016): e0152751. PMC. Web. 3 Nov. 2016.
Kumar Himanshu, du Toit Elloise, Kulkarni Amruta, Aakko Juhani, Linderborg Kaisa M., Zhang Yumei, Nicol Mark P., Isolauri Erika, Yang Baoru, Collado Maria C., Salminen Seppo. “Distinct Patterns in Human Milk Microbiota and Fatty Acid Profiles Across Specific Geographic Locations.” Frontiers in Microbiology, vol. 7, 2016. http://journal.frontiersin.org/article/10.3389/fmicb.2016.01619
Mueller, Noel T. et al. “The Infant Microbiome Development: Mom Matters.”Trends in molecular medicine 21.2 (2015): 109–117. PMC. Web. 3 Nov. 2016.
Obregon-Tito, Alexandra J. et al. “Subsistence Strategies in Traditional Societies Distinguish Gut Microbiomes.” Nature Communications 6 (2015): 6505. PMC. Web. 3 Nov. 2016.
Pacheco, Alline R. et al. “The Impact of the Milk Glycobiome on the Neonate Gut Microbiota.” Annual review of animal biosciences 3 (2015): 419–445. PMC. Web. 3 Nov. 2016.
Romano-Keeler, Joann, and Jörn-Hendrik Weitkamp. “Maternal Influences on Fetal Microbial Colonization and Immune Development.” Pediatric research77.0 (2015): 189–195. PMC. Web. 2 Nov. 2016.
Smilowitz, Jennifer T. et al. “Breast Milk Oligosaccharides: Structure-Function Relationships in the Neonate.” Annual review of nutrition 34 (2014): 143–169.PMC. Web. 2 Nov. 2016.
Underwood, Mark A. et al. “Bifidobacterium Longum Subspecies infantis: Champion Colonizer of the Infant Gut.” Pediatric research 77.0 (2015): 229–235. PMC. Web. 3 Nov. 2016.
Yong, Ed. Breast-feeding the Microbiome. The New Yorker. July 22, 2016. http://www.newyorker.com/tech/elements/breast-feeding-the-microbiome
Mary Francell and her husband Howard are the parents of three breastfed children, aged 25, 21 and 18. She has been an LLL Leader for over 20 years and is currently Area Professional Liaison for LLL of Georgia, USA and a Contributing Editor for Leader Today. An International Board Certified Lactation Consultant, Mary works part-time at a pediatric office and also sees clients on contract with a private lactation practice in Atlanta, Georgia, USA.
Print Friendly